Reaktivnost psa na povocu
Ako ste ikada išli u šetnju sa psom, sigurno ste videli makar jedan primer nekog psa koji se „ljutito“ zaleće na drugog psa, čoveka ili dete.
Kada radimo dresuru psa, reaktivnost psa je jedan od najčešćih problema sa kojima se suočavamo i rešavamo.
A ako radimo obuku šteneta, uvek jasno dresiramo psa i edukujemo vlasnika, da do ovog ponašanja i ne dođe.
Reaktivnost psa na povocu predstavlja specifičan oblik reaktivnosti koji se javlja isključivo ili pretežno kada je pas fizički ograničen povocem.
Često se dešava da neki od tih pasa, koji se zaleću, laju ili reže na druge pse tokom šetnje, mogu u slobodnoj interakciji (bez povoca) pokazivati znatno stabilnije i socijalno primerenije ponašanje. Ova pojava ukazuje na to da sam povodac i kontekst restrikcije igraju ključnu ulogu u nastanku problema.
Postoji više teorija zašto dolazi do ovoga, lično smatram da je ovo ponašanje rezultat kombinacije dva bitna faktora:
1. frustracije, straha i ograničene mogućnosti komunikacije psa uz
2. strah, preteranu brigu, odusustvo znanja i tehnike vlasnika.
Bihejvioralni mehanizmi
1. Frustraciona reaktivnost psa
Jedan od najčešćih uzroka jeste tzv. barijerna frustracija. Pas želi da priđe drugom psu radi pozdrava ili igre, ali povodac to sprečava. Kako se drugi pas približava, raste uzbuđenje, a nemogućnost pristupa dovodi do eskalacije ponašanja:
- Zatezanje povoca
- Skakanje
- Glasno lajanje
- Zaletanje unapred
- Pokušaj ugriza
Ova situacija nekim vlasnicima može delovati paradoksalno, jer ponašanje koje spolja deluje agresivno može biti motivisano pozitivnim uzbuđenjem. Međutim, drugi pas često reaguje defanzivno, što dodatno pojačava tenziju i može vremenom dovesti do tuče, koja kasnije utiče na razvoj dodatne reaktivnosti psa.
2. Strah pod restrikcijom
Povodac ograničava mogućnost psa da koristi prirodne strategije izbegavanja konflikta (npr. zaobilaženje, povlačenje, distanciranje). Pošto svi mi imamo primitivni impuls koji vodi u jednu od dva scenarija – bori se ili beži, kada pas ne može da pobegne, povećava se verovatnoća aktivacije strategije „bori se“. Ova situacija posebno pogađa nesigurne ili loše socijalizovane pse (psi koji nisu izlazili napolje do 4-5 meseca života, psi iz azila, psi koji su kupljeni kod štancera i dr.).
Zbog ovoga je važno da štenci budu sa majkom i ocem najmanje 8 nedelja i da ih nakon uzimanja vrlo postepeno navikavate na druge pse. Ukoliko ste udomili psa, a ne znate da li je bio dovoljno sa roditeljima, usporite proces upoznavanja drugih pasa i prvo ga izlažite samo starijim, stabilnim psima. Štene traži zaštitu od vlasnika i vlasnik mora da pokaže smirenost, sigurnost i stabilno prirustvo tokom interakcije dva ili više pasa.
3. Uloga tenzije na povocu i kako vlasnik direktno utiče na istu
Tenzija na povocu predstavlja snažan komunikacioni signal. Trzaj na povocu se često koristi za komande Sedi, Čekaj i dr. I ne samo u osnovnoj poslušnosti, zategnut povodac se koristi i u ring dresuri i u radnoj dresuri (lov npr. često koristi povodac da bi pas ,,stao u marku“). Kada vlasnik instinktivno zategne povodac pri susretu sa drugim psom, dolazi do nekoliko efekata:
- Pas registruje napetost kroz ogrlicu i povodac;
- Povećava se fiziološko uzbuđenje;
- Ograničava se sposobnost psa da koristi smirujuće signale tela (okretanje glave, usporavanje, zakrivljeni prilaz).
Na taj način, i pas i vlasnik ulaze u „zatvorenu petlju“ pojačane napetosti. Ovo je naročito nezgodno kod osoba koje imaju strah od pasa, a uzele su psa ili vlasnika koji npr. imaju potrebu da na povocu podignu svog psa u vis, ne bi li tako ,,zaštitili“ psa. Ovo je toliko velika greška, da često dodatno isprovocira napad.
4. Učenje putem ponavljanja
Ako se pas redovno zaleće i drugi pas se udalji, dolazi do nečeha što zovemo negativno potvrđivanje: neželjeni stimulus (drugi pas) nestaje nakon reakcije. Iako je to često slučajnost (drugi pas ionako prolazi), pas može naučiti da njegovo ponašanje daje rezultate i dodatno ga pojačava. Svako uspešno zaletanje jača neuralne obrasce povezane sa tom reakcijom.
Zbog toga je prevencija ponavljanja ključna u rehabilitaciji i dresuri psa.
Strategije intervencije
1. Rad ispod praga reaktivnosti
Osnovni korak jeste pronaći udaljenost na kojoj pas može da primeti drugog psa bez eksplozivne reakcije. Na toj udaljenosti započinje trening.
Tehnika „pogled pa nagrada“ podrazumeva:
- Pas pogleda drugog psa
- Vlasnik traži Fokus (da pas pogleda u vlasnika)
- Pas dobija nagradu
Cilj nije da pas ignoriše druge pse, već da ih doživljava kao signal za nešto pozitivno. Treba naravno paziti da se ne pretera sa nagradama, jer je ideja stabilnost, ne uzbuđenje.
2. Promena obrasca kretanja
Direktni frontalni prilazi povećavaju tenziju. Umesto toga preporučuje se:
- Prilazak prvo vlasnika, pa tek onda upoznavanje pasa. Uvek pitajte drugog vlasnika za dozvolu.
- Paralelno hodanje sa drugim psom na distanci, vlasnik jedan pored drugog.
- Korišćenje „U-okreta“ kao bezbednosne strategije
Ove tehnike smanjuju socijalni pritisak i omogućavaju kontrolisano izlaganje.
3. Oprema i biomehanika
Upotreba adekvatne opreme može značajno doprineti smanjenju tenzije. Preporučuje se:
- Obična ogrlica.
- Radni povodac (2–5 metara) radi većeg manevarskog prostora
Treba izbegavati fleksi povoce, davilice i amove, jer bol može povećati negativnu asocijaciju sa prisustvom drugih pasa, uz to nemate kontrolu, ako dođe do tuče.
4. Trening fokusiran na vlasnika
Razvijanje odnosa u kom pas uvek prati gde je vlasnik, naročito kontakt očima i dolazak do vlasnika povećava verovatnoću da će pas u stresnoj situaciji tražiti smernice od čoveka umesto da reaguje impulsivno.
Vežbe uključuju:
- Odaziv na ime
- Dođi
- Stani
Time se jača poverenje između vlasnika i psa. Ovo su komande koje radimo na svim našim modulima, o njima detaljno pročitajte ovde.
5. Regulacija ukupnog stresa
Reaktivnost psa na povocu često je izraženija kod pasa koji su generalno preopterećeni stimulusima. Višestruki stresori u toku dana kumulativno podižu nivo pobuđenosti.
Zbog toga je korisno:
- Obezbediti dovoljno sna (12–16 sati dnevno)
- Uvesti aktivnosti njuškanja koje podstiču da pas dobija nosnu stimulaciju, a ne samo da traži psa
- Izbegavati prenatrpane lokacije tokom faze rehabilitacije (kafići, parkovi za pse, dečija igrališta…)
Dugoročna prognoza
Uz dosledan rad, većina pasa pokazuje značajno smanjenje intenziteta reakcije. Cilj ne mora biti potpuno ignorisanje psa, već sposobnost kontrolisanog prolaska pored drugih pasa bez zaletanja i tuče. Mi često i radimo pravilnu igru sa psima, da možete da svom psu priuštite društvo.
Ključno je razumeti da reaktivnost psa na povocu nije znak „lošeg“ psa i uzrok, već posledica odgovora na situaciju koja prevazilazi njegove kapacitete samoregulacije. Sistematskim radom moguće je promeniti emocionalni doživljaj i razviti stabilnije obrasce ponašanja. Ovde je fokus na vlasniku, da uvede svog psa u stabilnost.
Na taj način šetnja ponovo postaje predvidivo i prijatno iskustvo – i za psa i za vlasnika.
Do skorog čitanja vaš trener,
Vukašin
Animal Star Academy